Decembar 3 - Milorad Pavić - Hazarski Rečnik

O Autoru:

Milorad Pavić je rođen 15. oktobra 1929. u Beogradu. Glasoviti srpski prozni pisac, istoričar srpske književnosti 17-19. veka, stručnjak za barok i simbolizam, prevodilac Puškina i Bajrona, profesor univerziteta. Član je Srpske akademije nauka i umetnosti od 1991. godine.

Pavić je romansijer, pripovedač, pesnik i dramski pisac. Do danas Pavićeva dela imaju preko 80 prevoda u zasebnim knjigama na različite jezike širom sveta. Od strane stručnjaka iz Evrope, SAD-a i Brazila, Milorad Pavić je nominovan za Nobelovu nagradu za književnost. Oženjen je Jasminom Mihajlović, koja je pisac i književni kritičar. Žive u Beogradu.

Zanimljivo je pripomenuti da je na početku svoje književničke i profesorske karijere, Pavić objavio knjigu pesama Palimpsesti 1967. godine, pa Istoriju srpske književnosti baroknog doba 1970, zatim Vojislav Ilić i evropsko pesništvo 1971. godine. Drugu knjigu pesama Mesečev kamen objavljuje 1971, a prvu zbirku priča Gvozdena zavesa 1973. Slede knjige priča: Konji svetoga Marka (1976), Ruski hrt (1979), Nove beogradske priče (1981), Duše se kupaju poslednji put (1982).

Pavić je domaću i svetsku slavu stekao romanom Hazarski rečnik koji je objavio 1984. godine. Ovaj svojevrsni leksikon u 100.000 reči kritičari i publika brzo su proglasili nezaobilaznim štivom novoga veka. Mnogi kritičari zabeležili su da je Pavić pisac čudesne imaginacije i predvodnik evropske postmoderne. U drugom romanu Predeo slikan čajem (1988) autor nudi uzbudljivo delo za ljubitelje ukrštenih reči. Godine 1991. objavljuje treći roman Unutrašnja strana vetra, pa Poslednju ljubav u Carigradu (priručnik za gatanje) 1994.

Pored ovog kvarteta romana koji su ključni za sagledavanje svastranog Pavićevog stvaralaštva, pojavljuje se Šešir od riblje kože (ljubavna priča) 1996, Stakleni puž (priče sa Interneta) 1998, Kutija za pisanje 1999, i romani Zvezdani plašt (astrološki vodič za neupućene) 2000 i Unikat 2004. godine.

Godine 2005. objavio je komediju Svadba u kupatilu.




Kritičari kažu

U svojoj zemlji Pavić je od časa kada je objavio Hazarski rečnik odmah bio prihvaćen od kritike na najbolji mogući način. Prvi prikaz te “knjige budućnosti” anticipirao je mnogo toga što će kritika u svetu tek imati da kaže: “Ovo čudo od knjige je istovremeno roman, zbirka pripovedaka, knjiga stihova, istorijska studija, kabalistički priručnik, jednom rečju - apsolutna književnost.” (Raša Livada) “Nezavisno od vremena u kojem se dešava radnja romana, njegov tekst kao da je ispisala mudra ruka drevnih, sakralnih, mitsko-magijskih žreca i opsenara, onih koji drže u svojoj ruci tajnu ljudske sudbine, ali otvaraju šaku samo posle velikih podviga i iskušenja, u trenutku kada se više ništa ne može izmeniti…” (Zoran Gluščević).

Plakat iz Španije
Francuski i španski kritičari beleže da je Pavić “pisac prve knjige 21. veka” (Paris Match 1988), a u Austriji ga smatraju “Predvodnikom evropske postmoderne”. Za Washington Times Pavić je “Homerovski pripovedač”, Anthony Burgess smatra da je Pavić želeo da “podigne knjigu, ili Knjigu, tojest Kutiju Organizovanog Znanja na nivo magičnog predmeta poput polu-životinje koja može da opšti sama sa sobom i sa drugim knjigama, kao smrtonosno oružje” (Observer 1989). U Južnoj Americi on je “jedan od najvažnijih pisaca današnjice” (Veja, Sao Paulo). Od živih pisaca Pavić je najčešće navođen od strane kompjuterskih (hyperfiction) autora u SAD 1992. i 1993. godine kako belezi Robert Coover (New York Times). Tiempo iz Madrida belezi 1994: “Pavić je jedna od velikih figura svetske književnosti”. “Postoje knjige koje u čitaocu izazivaju nešto kao hemijsku reakciju … Hazarski rečnik sadrži tu vrstu “otrova” (Mainichi Shimbun, Japan 1993). “U tom delu imamo mistiku Vizantije sjedinjenu sa energijom Balkana, njegovih predanja i mitova” kaže Evgenios Aranicis (Elefterotipia, Atina 1994). “U Poslednjoj ljubavi u Carigradu ima one čudesne književne imaginacije i pesnički nadahnutog jezika koji Paviću obezbeđuju posebno mesto u savremenoj književnosti… Takva mesta su za svaku antologiju proze” (Aleksandar Jerkov). “Svaki primerak Pavićeve knjige imaće svoj zasebni život” (Pazit Ravina, Davar, Izrael). “Kakva fantastična građevina, kakav lavirintski paradoks, kako neutešna priča između dve smrti” piše nemačka kritika o romanu Unutrašnja strana vetra (Rheinischer Kurier 1995). “Zarazio nas je poznanjem jedne nove vrste” (Alain Bosquet). “Pavić nalazi snagu da nadvlada romanesknu tradiciju dvadesetoga veka putevima koji se razlikuju od puteva “novog romana” i “novog novog romana” (Nezavisimaja gazeta, Moskva 1997).



Preveden na 32 jezika ovaj roman govori o sudbini onih naroda čija je sudbina neizvesna i vodi ih ka iščeznuću, kao što se desilo sa Hazarima, drevnim i moćnim plemenom čije je poreklo ostalo nerastumačeno. Hazarsko carstvo, rival Vizantijskoj imperiji, iščezlo je sa istorijske scene sveta pre mnogo stoleća zajedno sa narodom koji ga je stvorio. Jedan francuski izdavač ove knjige rekao je da su Hazari ipak danas poznatiji zahvaljujući Pavićevom romanu, nego što su bili u vreme svoga najvećeg uspona i carstva. Hazarska princeza Ateh je čaroban lik koji unosi u roman poeziju i snagu ženskog principa. Razlog za veliki uspeh ”Hazarskog rečnika“ leži pored ostalog u njegovoj nesvakidašnjoj rečničkoj strukturi. Otac hiperteksta, kako ga kritičari ponekad nazivaju, Pavić je u ”Hazarskom rečniku“ dao obrazac nelinearnog pisma. ”Hazarski rečnik“ je doista štivo u kojem čitalac može sam da bira svoju stazu čitanja. Kompjuteri su izračunali da postoji preko dva miliona načina na koji se ovaj roman može pročitati.


Na listi bestselera, u Francuskoj knjiga je zauzela prvo mesto, a u Engleskoj drugo.



Sledeće sedmice predstavljamo knjigu iz opusa dr. Vase Predojevića.