ЈОВАН ДУЧИЋ

ЈОВАН ДУЧИЋ
Одрастао је у Требињу и Мостару. Дипломатску каријеру започео је 1907. и остатак живота провео је у Цариграду, Софији, Риму, Атини, Мадриду, Каиру, Букурешту... Умро је у Америци 7. априла 1943. године. Живот у туђини будио му је носталгију за завичајем која се одражава и у његовим песмама. 2000. године, песникови посмртни остаци су, по његовој жељи, пренесени у Требиње.



Инфо:

http://www.geocities.com/draganakonstantinovic/library/jovanducic.html

Мени омиљена песма је Аве - СЕРБИА.

A meni Ostajte ovdje

Једна од Дучићевих јако дирљивих песама:

ВЕЧНОЈ СРБИЈИ

Чувај се, мој роде, својих странпутица,
Јер пут неизвестан увек је пут вражији.
Не бој се јастреба него кукавица,
Не бој се лажова него њине лажи.

Бог нека те спасе твојих спасилаца,
На свакоме углу има их по један.
Презри мудрост глупих и глупост мудраца!
Нож твог издајника биће увек жедан.

Као гром ћеш наћи свога пута,
И као нит златна пробити кроз стену.
Зар храброст полтрона да ти снагу спута,
И да нож злочинца проспе задњу вену!

Косовски витези први пут су знали
За војску убица што ће да их срете:
За гнусно јунаштво оних што су клали
У постељи старца, у колевци дете.

Заставу идеје у руци подлаца!
Место мач што светли, увек нож што пара!
Борца што се блатом место копљем баца,
Јунака што пљачка и жреца што хара!

Заставу у срамни злочин замочену;
Слободу у сенци туђих бајонета;
Отаџбину целу у пљачци и плену;
У крвавој руци где је причест света.

Презри љубав подлих и братство убица.
И реч вероломних и част клеветника!
Носи, роде славни, тај мач без корица -
Знамен крстоносца и Божјег војника!

Да би штит Ахилов био славе веће,
Сам Бог Хефаистос оде за ковача!
И ти, роде српски, знај да никад неће
Нож убице стићи дужину твог мача.

Знај само из крви хероја се рађа
Звезда путовођа за далеке путе...
Ветром неба иде мученичка лађа,
Сузе су невиних до неба дигнуте...

Јован Дучић

Tokom odmora u Srpskoj, slučajno sam naleteo na Blicovo izdanje "Verujem u Boga i u srpstvo - politički spisi" - dosta interesantno čtivo.